Sudari ptica sa dalekovodima često se dešavaju jer ptice nisu u stanju da na vreme uoče vodove u smeru svog leta. Smrt ptica usled sudara sa nadzemnim dalekovodima mogu se dogoditi na distributivnim ili prenosnim električnim mrežama. Često se mogu uočiti na otvorenim područjima, kada dalekovod prelazi preko staništa koje ptice koriste za traženje hrane i gnežđenje. U najvećem riziku su velike, krupne ptice koje nisu sklone brzom manevrisanju tokom leta, tj. vrste sa velikom težinom krila i slabijim vidom, poput droplje, nesita, pataka i gusaka, ždralova, roda i tetreba.

Rizik od sudara veći je noću, tokom sumraka i zore, i pod vremenskim uslovima loše vidljivosti (magla, kiša, jak vetar, ..). Takvi sudari velikom brzinom, imaju kobne posledice po ptice.

Koordinisan terenski pregled potencijalno opasnih nadzemnih dalekovoda na početku projekta je od suštinskog značaja kako bi se odredile najopasnije deonice na kojima će biti instalirani preusmerivači leta.

Ostvareni rezultati:

U prvim mesecima projekta, više od 80 terenskih saradnika u svim projektnim zemljama je obučeno kako da sprovedu prepoznavanje terena i monitoring. Prepoznavanje terena je trajalo u periodu januar-april 2021. godine, sa osnovnim ciljem da se prepoznaju najopasnije deonice dalekovoda u okviru posmatranog projektnog područja. Više od 1380 km dalekovoda različitih napona i konstrukcija pretraženo je tokom faze prepoznavanja terena, u svim projektnim zemljama. Na osnovu rezultata, obiđeni dalekovodi su podeljeni u 3 kategorije: potencijalno opasni, za proveriti, bezopasni. 

U januaru 2022. osmišljena je međunarodna GIS baza podataka koja sadrži sve podatke iz teresnkih istraživanja (pročitajte više OVDE). Šema monitoringa je ažurirana sa rezultatima kako bi se osigurala primena osnovnog istraživanja terena, u okviru kojeg su redovno praćene prve dve kategorije vodova do aprila 2022. Pročitajte više o osnovnom istraživanju OVDE. Kao rezultat, pripremljena su 34 plana za mere ublažavanja – karte sukoba najrizičnijih trasa dalekovoda u priroritetnim područjima, sa preciziranjem odabranih dalekovoda za postavljanje preusmerivača leta (divertera). Od strane elektrokompanija biće postavljene mere ublažavanja na oko 245km trasa dalekovoda najvišeg prioriteta kako bi se povećala njihova vidljivost, do kraja projekta. Do sada su preusmerivači leta postavljeni na 25km opasnih dalekovoda u Mađarskoj (pročitaj OVDE) i Slovačkoj (pročitaj OVDE).

Ptice su u opasnosti od strujnog udara najčešće kada slete na stubove dalekovoda i istovremeno dođu u kontakt sa žicom, ili kada dodirnu dva provodnika (žice) odjednom. Najveći rizik prvenstveno čine srednjenaponski dalekovodi, koji predstavljaju veoma atraktivna mesta za sletanje za mnoge ptice, na otvorenim ruralnim područjima bez drveća u okolini. Grupe ptica koje elektrokucija najviše ugrožava su dnevne vrste, posebno orlovi, jastrebovi, lešinari, lunje, sokolovi, sove, rode i vrane. Najveća stopa smrtnosti usled strujnog udara registrovana je kod srednje velikih i velikih ptica, jer će one češće  istovremeno ostvariti kontakt sa nezaštićenim elementima dalekovoda.

Oko 10909 potencijalno opasnih stubova srednjenaponskih dalekovoda nalazi se unutar projektnog područja LIFE Danube Free Sky. Da bi se identifikovali najopasniji od njih, na početku projekta će se održati terenska istraživanja. Najmanje 3256 konstrukcija na stubovima biće izolovano do kraja projekta. Mlade jedinke biće obeležene satelitskim predajnicima za prepoznavanje opasnih stubova koji se nalaze u njihovom dometu na prioritetnim staništima.

Ostvareni rezultati:

Identifikacija najrizičnijih stubova je sprovedena tokom faze prepoznavanja terena. Nakon prikupljanja svih potrebnih podataka i evaluacije rezultata, postavljaće se mere ublažavanja. Pokazalo se da je elektrokucija veoma značajan uzrok smrtnosti ptica grabljivica. Metalni stubovi i ugaoni stubovi sa otvorenim kratkospojnim žicama koje prolaze preko nosećih izolatora iznad poprečnih krakova su prepoznati kao najopasnija konfiguracija. Podaci se evaluiraju kontinuirano, a posebna pažnja i najbolje tehničko rešenje biće primenjeno na sve opasne stubove.

U 2022. u Slovačkoj je izolovano 20km stubova od 22kV, u saradnji projektnog koordinatora Udruženja za zaštitu grabljicica Slovačke (Raptor Protection of Slovakia) i energetske kompanije za distibuciju zapadne Slovačke (Západoslovenská distribučná, a.s.).

Postavljeno je 6 satelitskih transmitera na stepskog sokola u Slovačkoj u junu 2021. godine (pročitajte više OVDE), takođe u 2022. godini satelitskim transmiterom je obeleženo i 6 orlova krstaša u Slovačkoj (pročitajte više OVDE). U 2023. godini biće postavljeno još 6 satelitskih odašiljača na stepskog sokola u Srbiji, kao i na 6 kudravih nesita u Rumuniji.

Foto zamke, video kamere i sistemi noćnog vida koristiće se za povećanje efikasnosti u bržem otkrivanju i identifikaciji stope smrtnosti. Time će se poboljšati efikasnost otkrivanja, kao i broj stradalih ptica. Tehničke projektne smernice (šema internacionalnog monitoringa) za sprovođenje projektnih aktivnosti pripremiće i implementirati svi projektni partneri. Slovačka, Srbija, Rumunija i Hrvatska testiraće oko 400 pronađenih leševa ptica, na prisustvo olova, a za otkrivanje metaka koristiće se detektor metala. To će omogućiti da se otkrije uticaj određenih ilegalnih aktivnosti na ponašanje ptica i stopu smrtnosti na dalekovodima.

Ostvareni rezultati:

Međunarodna šema monitornga je dizajnirana i distribuirana svim projektnim partnerima i terenskim saradnicima pre početka faze priznavanja terena. Šema posebno definiše glavna pravila i preporuke za terensko istraživanje i transkripciju podataka. Prepoznavanje terena je definisalo početnu situaciju od koje počinje projekat u vezi sa sledećim podacima koji će se prikupljati: posebno tehničkim parametrima dalekovoda i podacima o leševima ptica.

Tampon zona za beleženje (prepoznavanje i osnovna linija) je definisan kao rastojanje od 20 m od ivičnog faznog provodnika u slučaju vodova srednjeg napona (10 kV, 22 kV i 35 kV) i 50 m od ivičnih faza u slučaj vodova visokog i ekstra visokog napona (110 kV, 220 kV i 400 kV). Hodanje po cik-cak uzorku vršeno je samo u visokoj i gustoj vegetaciji ili usevima. Spor, redovan tempo korišćen tokom prepoznavanja terena optimizovao je rezultate i smanjio pristrasnost pretraživača. Lokacija svakog pronađenog leša ili posmrtnih ostataka ptica je zabeležena GPS uređajem i opisana sa sedam parametara [identifikacija po vrstama ili u najpreciznijoj mogućoj taksonomskoj kategoriji, pol i starost (ako je moguće), uzrok smrti (elektrokucija, kolizija, drugo ili nepoznat uzrok smrti), opis vidljive povrede, stepen raspadanja i uticaj predatora].

Za svaki električni stub prikupljeni su posebni tehnički podaci zajedno sa drugim abiotičkim i biotičkim faktorima o okolnoj pejzažnoj strukturi i staništu važnim za ptice. Informacije zabeležene za svaki pojedinačni stub su uključivale: GPS koordinate, tip (položaj u liniji voda), broj vodova po liniji, materijal stuba, broj vertikalnih separacija žica, broj konzola, tip konzola, broj izolatora po provodniku, položaj izolatora, prisustvo i tip izolatora i njihovo trenutno stanje kvaliteta, prisustvo i položaj na priključka.

Svi stubovi su fotografisani radi provere podataka prikupljenih na terenu. Svi otkriveni leševi ptica su uklonjeni sa područja tokom istraživanja prepoznavanja kako bi se sprečilo dvostruko brojanje u osnovnom istraživanju.

Video kamere, dvogledi i uređaji za noćno gledanje koriste se za posmatranje reakcija ptica na neoznačenim dalekovodima. Posmatranje reakcija je deo monitoringa, uključujući i prećenje smtnosti prica duž odabranih deonica dalekovoda.

U područjima sprovođenja projekta, u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Slovačkoj, gde postoji mali ili nema rizika od kolizije / elektrokucije, sprovodiće se aktivnosti za stvaranje sigurnih staništa za razmnožavanje i ishranu ciljanih vrsta ptica. Takve mere biće usmerene na najugroženije među ciljanim vrstama, kako bi se ptice privukle u sigurne zone i tako smanjila ukupna smrtnost jedinki i povećala populacija. Ovim će se podržati opšti cilj projekta. Biće postavljene kutije za gnežđenje i to ukupno: 20 za stepskog sokola, 300 za modrovrane i 50 za sive vetruške.

Revitalizacijom i prevođenjem približno 10 ha obradivog zemljišta u pašnjake, u Slovačkoj, povećaće se ukupna vrednost zemljišta koje će postati pogodno za orla krstaša, stepskog sokola,  sivu vetrušku, ali će i mnoge druge vrste ptica imati koristi od obnovljenog zemljišta.

Ostvareni rezultati:

Kao alternativne mogućnosti za gnežđenje, postavljeno je ukupno 20 kutija za gnežđenje stepskog sokola u Slovačkoj, i 23 kutije za gnežđenje sive vetruške u Bugarskoj. Za modrovrane je postavljeno 50/50 kutija za gnežđenje u Bugarskoj (pročitaj više OVDE), 60/100 u Srbiji, 45/50 u Slovačkoj. Postavljanje kutija za gnežđenje će biti nastavljeno i tokom janura 2023. godine, kada će ukupan broj postavljenih kutija iznostiti: 20 kutija za stepskog sokola, 300 kutija za modrovrane i 50 kutija za sivu vetrušku.

U 2022. godini odrađeno je jedno košenje vegetacije i prikupljanje biomase nakon košenja, koja je podeljena lokalnim poljoprivrednicima kao hrana za stoku. U oktobru 2022. godine uz pomoć volontera postavljeno je 15 stajalica za grabljivice, poznate i kao „T“ stajalice koje grabljivice koriste za lov sistnih glodara.

Važno je obavestiti ciljne grupe i širu javnost o našem projektu i aktivnostima. Aktivnosti podizanja svesti u javnosti biće usmerene na sam projekat i njegove rezultate, ali i značaj mreže Natura 2000. Redovno će se održavati kako prema široj javnosti, tako i prema drugim zainteresovanim stranama, drugim regionima, zemljama, organizacijama i stručnjacima kroz umrežavanje i prenošenje metoda / tehnika / rešenja primenjenih na projektu.

Ostvareni rezultati:

Do kraja 2022. godine objavljena su 23 saopštenja za javnost (pročitajte više OVDE), i održane su 3 konferencije za štampu. Ispraćeno je skoro 400 pres klipinga do sada, u svim projektnim zemljama. U projektnim područjima postavljeno je ukupno 18 info tabli koje opisuju projekat i njegove glavne aktivnosti, mapu sa lokacijama možete da pogledate: OVDE. U 2022. godini, LIFE program proslavio je svoj 30. rođendan koji je bio obeležen raznim projektnim događajima. Do sada je objavljeno nekoliko projektnih video snimaka, možete ih pronaći na sledećem YouTube kanalu: klikni OVDE. Širenje informacija prema zaintersovanim stranama se nastavlja kroz prezentacije projekta na nekoliko događaja za umrežavanje i radujemo se novim takvim prilikama.