Sudari ptica sa dalekovodima često se dešavaju jer ptice nisu u stanju da na vreme uoče vodove u smeru svog leta. Smrt ptica usled sudara sa nadzemnim dalekovodima mogu se dogoditi na distributivnim ili prenosnim električnim mrežama. Često se mogu uočiti na otvorenim područjima, kada dalekovod prelazi preko staništa koje ptice koriste za traženje hrane i gnežđenje. U najvećem riziku su velike, krupne ptice koje nisu sklone brzom manevrisanju tokom leta, tj. vrste sa velikom težinom krila i slabijim vidom, poput droplje, nesita, pataka i gusaka, ždralova, roda i tetreba.

Rizik od sudara veći je noću, tokom sumraka i zore, i pod vremenskim uslovima loše vidljivosti (magla, kiša, jak vetar, ..). Takvi sudari velikom brzinom, imaju kobne posledice po ptice.

Koordinisan terenski pregled potencijalno opasnih nadzemnih dalekovoda na početku projekta je od suštinskog značaja kako bi se odredile najopasnije deonice na kojima će biti instalirani preusmerivači leta.

Ostvareni rezultati:

U prvim mesecima projekta, više od 80 terenskih saradnika u svim projektnim zemljama je obučeno kako da sprovedu prepoznavanje terena i monitoring. Prepoznavanje terena je trajalo u periodu januar-april 2021. godine, sa osnovnim ciljem da se prepoznaju najopasnije deonice dalekovoda u okviru posmatranog projektnog područja. Više od 1380 km dalekovoda različitih napona i konstrukcija pretraženo je tokom faze prepoznavanja terena, u svim projektnim zemljama. Na osnovu rezultata, obiđeni dalekovodi su podeljeni u 3 kategorije: potencijalno opasni, za proveriti, bezopasni. 

U januaru 2022. osmišljena je međunarodna GIS baza podataka koja sadrži sve podatke iz teresnkih istraživanja (pročitajte više OVDE). Šema monitoringa je ažurirana sa rezultatima kako bi se osigurala primena osnovnog istraživanja terena, u okviru kojeg su redovno praćene prve dve kategorije vodova do aprila 2022. Pročitajte više o osnovnom istraživanju OVDE. Kao rezultat, pripremljena su 34 plana za mere ublažavanja – karte sukoba najrizičnijih trasa dalekovoda u priroritetnim područjima, sa preciziranjem odabranih dalekovoda za postavljanje preusmerivača leta (divertera). Od strane elektrokompanija biće postavljene mere ublažavanja na oko 245km trasa dalekovoda najvišeg prioriteta kako bi se povećala njihova vidljivost, do kraja projekta.

Do sada su preusmerivači leta (diverteri) instalirani u ovim zemljama:

U Slovačkoj je kompanija za prenos energije SEPS već obeležila 30 km dalekovoda snage 400 kV. Na žice uzemljenja su postavljeni najnoviji tipovi “RIBE” divertera (crno-bele trake) koje svetle u mraku. Za montažu je korišćena posebna dizalica sa korpom; svi radovi su izvedeni na isključenim linijama (više o tome pročitajte OVDE).

U Mađarskoj je 7,7 km visokonaposnkih dalekovoda snage 220 kV i 12 km visokonaponskih dalekovoda snage 400 kV obeleženo sa preusmerivačima leta zahvaljujući našem partneru na projektu kompaniji MAVIR. Prilikom instalacije koja je izvedene uz pomoć dizalice sa korpom i drona korišćena su četiri različita tipa divertera (više o tome pročitajte OVDE).

U Hrvatskoj je u periodu od decembra 2022. do marta 2023. godine preusmerivačima leta elektrodistributivna kompanija HEP obeležila 15 km srednjenaponskih dalekovoda. Preduzeće HOPS je početkom 2024. godine postavilo divertere na 20 km visokonaposnkih dalekovoda.

U Bugarskoj je kompanija EDG West obeležila diverterima 5,8 km srednjenaponskih dalekovoda.

U Austriji je austrijska kompanija za savezne železnice OEBB planirala da u okviru projekta izoluje železničke električne stubove. Međutim, u međuvremenu se saznalo da je 12 mužjaka velike droplje (Otis tarda) stradalo nakon sudara sa elektromrežom železničke pruge. OEBB je odmah obeležio opasne linije diverterima koje je finasirao iz sopstvenih izvora, zbog ekstremne ozbiljnosti slučaja.

Ptice su u opasnosti od strujnog udara najčešće kada slete na stubove dalekovoda i istovremeno dođu u kontakt sa žicom, ili kada dodirnu dva provodnika (žice) odjednom. Najveći rizik prvenstveno čine srednjenaponski dalekovodi, koji predstavljaju veoma atraktivna mesta za sletanje za mnoge ptice, na otvorenim ruralnim područjima bez drveća u okolini. Grupe ptica koje elektrokucija najviše ugrožava su dnevne vrste, posebno orlovi, jastrebovi, lešinari, lunje, sokolovi, sove, rode i vrane. Najveća stopa smrtnosti usled strujnog udara registrovana je kod srednje velikih i velikih ptica, jer će one češće  istovremeno ostvariti kontakt sa nezaštićenim elementima dalekovoda.

Oko 10909 potencijalno opasnih stubova srednjenaponskih dalekovoda nalazi se unutar projektnog područja LIFE Danube Free Sky. Da bi se identifikovali najopasniji od njih, na početku projekta će se održati terenska istraživanja. Najmanje 3256 konstrukcija na stubovima biće izolovano do kraja projekta. Mlade jedinke biće obeležene satelitskim predajnicima za prepoznavanje opasnih stubova koji se nalaze u njihovom dometu na prioritetnim staništima.

Ostvareni rezultati:

Identifikacija najrizičnijih stubova sprovedena je tokom istraživanja za prepoznavanje opasnih trasa i stubova, u okviru kojeg je pregledano 12 535 stubova u celokupnom projektnom području. Dokazano je da je strujni udar veoma važan faktor smrtnosti ptica grabljivica. Metalni stubovi i ugaoni stubovi sa izloženim kratkospojnim žicama (“jumper wire”) koje prolaze preko nosećih izolatora iznad poprečnih krakova konzola izgledaju kao najopasnija konfiguracija konstrukcionih elemenata srednjenaponskih stubova. Podaci se kontinuirano procenjuju, a posebna pažnja će se posvetiti opasnim stubovima i ponudiće se najbolja tehnička rešenja. Nakon prikupljanja svih potrebnih podataka i ocene rezultata, planirane su i sprovode se mere ublažavanja:

U Slovačkoj je 2022. godine izolovano 20 km srednje naposnkih stubova od 22 kV u saradnji vodećeg partnera Društva za zaštitu grabljivica Slovačke (Raptor Protection Slovakia) i distributerom energije za Zapadnu Slovačku (Zapadoslovenska distribučna, a.s.). Radovi su nastavljeni u 2023. godini i do sada su izolovana 522 opasna stuba.

U Bugarskoj je do sada izolovano 490 rizičnih stubova od strane partnera na projektu EDG West. Ukupno je identifikovan 1221 stub koji treba da bude izolovan do kraja projekta.

U Austriji, BirdLife Austria sprovodi istraživanje i pretragu uz pomoć pasa na železničkim prugama unutar projektnih područja (video OVDE), koje je povećano za 2 SPA i broj stubova za izolaciju je povećan sa 640 na 868 stubova. U sva 3 SPA je već izolovano 450 stubova od strane partnera na projektu Austrijske savezne železnice OEBB.

Planirano je da radovi na izolaciji u Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji budu završeni 2024. godine.

Korišćenje satelitske telemetrije za identifikaciju opasnih stubova i drugih pretnji sa kojima se mlade ptice moraju suočiti omogućava nam da dobijemo vredne i važne podatke. Satelitski odašiljači su instalirani na 6 stepskih sokola u Slovačkoj u junu 2021. (više o tome pročitajte OVDE), a 2022. godine je označeno još 6 orlova krstaša (više o tome pročitajte OVDE).

U 2023. godini označeno je još 6 stepskih sokola u Slovačkoj (pročitajte više i pogledajte kratak video OVDE), a 2 jedinke su obeležene u Srbiji (više o tome pročitajte OVDE).

Foto zamke, video kamere i sistemi noćnog vida koristiće se za povećanje efikasnosti u bržem otkrivanju i identifikaciji stope smrtnosti. Time će se poboljšati efikasnost otkrivanja, kao i broj stradalih ptica. Tehničke projektne smernice (šema internacionalnog monitoringa) za sprovođenje projektnih aktivnosti pripremiće i implementirati svi projektni partneri. Slovačka, Srbija, Rumunija i Hrvatska testiraće oko 400 pronađenih leševa ptica, na prisustvo olova, a za otkrivanje metaka koristiće se detektor metala. To će omogućiti da se otkrije uticaj određenih ilegalnih aktivnosti na ponašanje ptica i stopu smrtnosti na dalekovodima.

Ostvareni rezultati:

Međunarodna šema monitornga je dizajnirana i distribuirana svim projektnim partnerima i terenskim saradnicima pre početka faze priznavanja terena. Šema posebno definiše glavna pravila i preporuke za terensko istraživanje i transkripciju podataka. Prepoznavanje terena je definisalo početnu situaciju od koje počinje projekat u vezi sa sledećim podacima koji će se prikupljati: posebno tehničkim parametrima dalekovoda i podacima o leševima ptica.

Tampon zona za beleženje (prepoznavanje i osnovna linija) je definisan kao rastojanje od 20 m od ivičnog faznog provodnika u slučaju vodova srednjeg napona (10 kV, 22 kV i 35 kV) i 50 m od ivičnih faza u slučaj vodova visokog i ekstra visokog napona (110 kV, 220 kV i 400 kV). Hodanje po cik-cak uzorku vršeno je samo u visokoj i gustoj vegetaciji ili usevima. Spor, redovan tempo korišćen tokom prepoznavanja terena optimizovao je rezultate i smanjio pristrasnost pretraživača. Lokacija svakog pronađenog leša ili posmrtnih ostataka ptica je zabeležena GPS uređajem i opisana sa sedam parametara [identifikacija po vrstama ili u najpreciznijoj mogućoj taksonomskoj kategoriji, pol i starost (ako je moguće), uzrok smrti (elektrokucija, kolizija, drugo ili nepoznat uzrok smrti), opis vidljive povrede, stepen raspadanja i uticaj predatora].

Za svaki električni stub prikupljeni su posebni tehnički podaci zajedno sa drugim abiotičkim i biotičkim faktorima o okolnoj pejzažnoj strukturi i staništu važnim za ptice. Informacije zabeležene za svaki pojedinačni stub su uključivale: GPS koordinate, tip (položaj u liniji voda), broj vodova po liniji, materijal stuba, broj vertikalnih separacija žica, broj konzola, tip konzola, broj izolatora po provodniku, položaj izolatora, prisustvo i tip izolatora i njihovo trenutno stanje kvaliteta, prisustvo i položaj na priključka.

Svi stubovi su fotografisani radi provere podataka prikupljenih na terenu. Svi otkriveni leševi ptica su uklonjeni sa područja tokom istraživanja prepoznavanja kako bi se sprečilo dvostruko brojanje u osnovnom istraživanju.

Video kamere, dvogledi i uređaji za noćno gledanje koriste se za posmatranje reakcija ptica na neoznačenim dalekovodima. Posmatranje reakcija je deo monitoringa, uključujući i prećenje smtnosti prica duž odabranih deonica dalekovoda.

U područjima sprovođenja projekta, u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Slovačkoj, gde postoji mali ili nema rizika od kolizije / elektrokucije, sprovodiće se aktivnosti za stvaranje sigurnih staništa za razmnožavanje i ishranu ciljanih vrsta ptica. Takve mere biće usmerene na najugroženije među ciljanim vrstama, kako bi se ptice privukle u sigurne zone i tako smanjila ukupna smrtnost jedinki i povećala populacija. Ovim će se podržati opšti cilj projekta. Biće postavljene kutije za gnežđenje i to ukupno: 20 za stepskog sokola, 300 za modrovrane i 50 za sive vetruške.

Revitalizacijom i prevođenjem približno 10 ha obradivog zemljišta u pašnjake, u Slovačkoj, povećaće se ukupna vrednost zemljišta koje će postati pogodno za orla krstaša, stepskog sokola,  sivu vetrušku, ali će i mnoge druge vrste ptica imati koristi od obnovljenog zemljišta.

Ostvareni rezultati:

Ukupno je postavljeno 370 novih gnezda. U Slovačkoj je postavljeno 20 gnezda za stepskog sokola na stubovima od 110 kV (pogledajte kratak video OVDE), 50 drvenih kućica za sivu vetrušku postavljeno je u Bugarskoj (više o ovome pročitajte OVDE), takođe, postavljeno je 300 drvenih kućica za gnežđenje modrovrana u Slovačkoj (50 kom), Bugarskoj (50 kom, više OVDE), Srbiji (100 kom) i Rumuniji (100 kom). 

U Slovačkoj se sprovodi upravljanje zemljištem od 10 ha: Upravljač ovog predela je pripremio posebnu šemu za specifičnu restauraciju i upravljanje zemljištem. Redovna kontrola područja se nastavlja kontinuirano, na lokaciji se nalazi seme lucerke, a kontrola uključuje vizuelnu kontrolu i stručno praćenje aktivnosti malih sisara radi evaluacije aktivnosti za dalje upravljanje, kao i praćenje prisustva ciljanih vrsta ptica.

U proleće 2021. godine obavljeno je nivelisanje zemljišta traktorom sa košenjem korova i priprema terena za setvu, površina je zasejana mešavinom semena trava/crvena detelina u martu 2021. godine, a prvo malčiranje novog prirasta rađeno je u julu 2021. godine. Projektna lokacija sa gustom vegetacijom predstavlja važno utočište za populacije malih sisara jer su okolna polja požnjevena i preorana. Stručno praćenje populacija malih sisara je vršeno na licu mesta, npr. tom prilikom je potvrđeno prisustvo miša humkaša sa tipičnim humkama.

U 2022. godini obavljen je jedan krug košenja i prikupljena biomasa nakon košenja podeljena je lokalnim poljoprivrednicima za stoku. U oktobru 2022. godine uz pomoć volontera montirano je 15 drvenih „T“ stajalica za ptice. Stalci će zameniti ulogu električnih stubova i biće korisni grabljivcima prilikom lova na plen.

Podržani agrotehnički zahvati (aeracija zemljišta, praćena valjanjem) nastavila je da održava kvalitet vegetacije. I pored slabijih padavina, vegetacija je bila dobrog kvaliteta zahvaljujući dosadašnjim agrotehničkim zahvatima koji se sprovode od 2021. godine. U 2023. godini prvo košenje obavljeno je početkom juna, a drugo sredinom jula. Seno je 2023. godine bilo kvalitetnije i koristilo se kao hrana za lokalnu stoku.

Projektna lokacija sa gustom vegetacijom predstavlja važno utočište za male sisare jer su okolna polja požnjevena i veoma intenzivno se preoravaju.

U okviru akcije D.1 evidentirano je prisustvo ciljanih vrsta kao i dostupnost izvora hrane, plena, monitoringom malih sisara i beskičmenjaka.

Važno je obavestiti ciljne grupe i širu javnost o našem projektu i aktivnostima. Aktivnosti podizanja svesti u javnosti biće usmerene na sam projekat i njegove rezultate, ali i značaj mreže Natura 2000. Redovno će se održavati kako prema široj javnosti, tako i prema drugim zainteresovanim stranama, drugim regionima, zemljama, organizacijama i stručnjacima kroz umrežavanje i prenošenje metoda / tehnika / rešenja primenjenih na projektu.

Ostvareni rezultati:

U novembru 2020. koordinisano je i objavljeno saopštenje za javnost za početak projekta u svim zemljama učesnicama na projektu. Do 2023. godine objavljeno je 30 saopštenja za javnost (pročitajte više OVDE), i održano je 9 konferencija za štampu ili događaja za medije. Do sada je ispraćen 531 različiti medijski kliping u svim projektnim zemljama. U okviru projektnih područja postavljeno je ukupno 22 info table koje opisuju projekat i njegove glavne aktivnosti, mapu lokacija možete pronaći: OVDE. Program LIFE je 2022. godine proslavio svoj 30. rođendan koji je obeležen raznim projektnim događajima. Do sada je objavljeno nekoliko projektnih video snimaka, možete ih pronaći na našem YouTube kanalu: OVDE. Na nekoliko događaja umrežavanja urađeno širenje informacija prema zainteresovanim stranama i prezentacija projekta (pogledati OVDE), i radujemo se novim mogućnostima umrežavanja.

U Hrvatskoj u saradnji Parka prirode Kopački rit i kompanije za distribuciju energije HEP postavljena su 3 nova gnezda za stepskog sokola na stubove dalekovoda 35 kV. Jedno od gnezda zauzeo je par obične vetruške prvog dana nakon postavljanja. Par je uspeo da odgaji 4 mladunca. Gnezda se snimaju kamerama, više pročitajte OVDE.